Andrej E. SKUBIC: FUŽINSKI BLUES
Prevod sa slovenačkog: Roman Vehovec

Duhovita i pronicljivo kritička priča o slovenačkom društvu, još uvek pod snažnim uticajem nasleđa balkanskih matrica, vrhunskom veštinom autora skrojena kroz životne priče likova različitih porekla, opsesija i planova, sa jednim zajedničkim imeniteljem – Fužinama, ljubljanskim prigradskim naseljem. Čitavi životi oslikani kroz događaje u jednom jedinom danu – u kojem se igra prva fudbalska utakmica između Slovenije i Jugoslavije.

Izvodi iz romana:
(1)
Ej, Bertl, da li se sećaš? Onda kada smo bili na onom tulumu u tolminskom noćnom klubu. Stajali smo tamo a bilo je vruće ko u ludnici, samo od jednog pivkana mi se cedio znoj po faci, što mi najviše ide na kurac. Domaćini su rekli da se to mora videti, da je to ludo i nezaboravno. Sedeli smo tako unutra, piće skupo da popizdiš, hvala bogu da su domaćini imali neku rakijicu pod stolom, pa možeš da naručiš jedno ladno pivo pa izdržiš nekako. Posle je bio neki artistički nastup. Missim, da ne seremo, stvarno je bilo nezaboravno. Gore su se popele dve debele ukrajinske tetke. Štikle, helanke, i sve to nešto, jebote, da ne veruješ, helanke, a pod njima talasi celulita ko na nekakvom morskom lavu. I onda počele nekako seksualno da se kobilaju po krevetu. Muzika totalni ultrastrastveni fortisimo. Blenuo sam, jezik mi ispo u rakiju, kolko nisam mogo da verujem. Ribe skidaju jaknice, odbacuju majice, i, posle je jedna počela da cima svoje tesne helankice. A nešto ne ide – ne može preko štiklica. Jao, bokte, sramota. Jebavala se s tim helankama jedno vreme, kao, skače u ritmu na jednoj nozi.
Ej, posle se tetka setila. Jebavala se s tim još koji minut, pa opsova na ruskom, jebem ti mater, baci obe ruke u vazduh, i sedne na pod. Pa gurne nogu onoj drugoj koleginici, koja je bila već u gaćama, da joj povuče helanke i ova počne da ih čupa preko štikli. Da ne veruješ, da se upišaš. Riba ju je skoro teglila preko pola scene na dupetu pre nego što joj je skinula te ultratesne gaće. Ko da navučeš kurton na patlidžan, jebote. Jao, haos, cela kafana se davila od smeha. Da je gazda imao mozga, ponudio bi im doživotni angažman. Koliko su bile matore, to i tako ne bi dugo trajalo. Nek dođu svi da vide dokle je dogurala umetnost striptiza u domovini klovnova.
Jebote, oči mi se sklapaju.
Bertl, jel se sećaš?
Ne? Čak se i trupla naših dragih i milih sećaju, jebote, to je bio stvarno ultimativni striptiz. Au da. Jebote stvarno, pa ti uopšte tamo… nisi bio. Više. Na sceni.
Nije te više bilo na sceni. Ni Flinta. Ni Triča, jebote, sve sam podmladak, stopostotni gušteri. Stvarno, sećam se. Ja sam skoro najstariji, jebote.
Jebote, nema vode… Zaboravio sam. O, jebote. Pisali su da će zbog radova na vodovodu zatvoriti vodu. Na ceo dan. A ja, kreten. Nisam ništa… sipo.
Ma koji kurac. Za koji će mi kurac voda. To nije kao kad ne radi lift. Kad lift ne radi, to je sranje. Oko tristočetrestri jebena stepenika do gore. Pića imam pun frižider. A što ne bi pozvo Bertla… i Triča… i Flinta… i IRENU! Jebote, to bi bilo nešto.
Bertl sedi na podu… a Flint mu tegli farmerke s nogu, preko patika.

(2)
Jebote, sve je eksplodiralo, pola kafane skače unaokolo a druga se hvata za glavu i zavija ko čopor vukova.
– Eeeej! – dere se Vasja i hvata Triča za glavu a Trič se kezi ko nenormalan.
– Ko je fuksa, ona koja daje ili ona koja ne daje? – dere se jedan otpozadi. Pogledam tamo za Ščinkovčev sto i jedan od ona četiri tipa udara pesnicom po stolu kao da daje ritam. Napolju počinje da prašti. Bacaju petarde iz zgrada. Jebem ti, kakva buka, jedva se nešto čuje kakvo je urlanje u lokalu a i tu su enormne količine petardi, kanonada. Sve ptice ima da odlete na Golovec, ima da se seli i sa Goloveca prema Dolenjskoj ma kakva Dolenjska, ima da se sele u Kočevski Rog, tamo gde nema ljudi. Pivce, dajte mi pivce, dere se Flint. Evo stiže. Jebote, ovo će biti još dobra utakmica.
Dalje se stvari razvijaju tako kako bi čovek samo poželeo.
Naši napadaju. Čeh. Udovič. Hej jebote lopta jedva da prelazi na našu stranu. Jedno deset minuta kasnije opet Zahovič briljira, rastura. Samo jebiga, kurac, nije išlo. Šanse nemate Jugosi. Dobro jebiga, šta, Stojković tamo nešto proba, šta se uopšte muči kad nema šanse. Uuu. Jebote, a druga strana kafane skoro plače. Baš pred kraj još jedna šansa. Stežemo, stežemo tamo direktno pred njihovim golom.
– Daj ga, daj ga – dere se Vasja. Flint više gleda pred sebe. Irena sada već izgleda manje zainteresovana. Onaj prvi gol ju je malo probudio a onda je opet počela da se dosađuje.
Jedan nula za Sloveniju! Jedan nula na poluvremenu, to! Samo da posle nešto ne ukenjaju, jebote. Zanima me šta se sada dešava u kladionicama.

Preuzmi nekoliko prvih strana knjige (pdf)

Roman
Mek povez, broširan, 21 cm, 247 str.
ISBN: 978-86-86667-39-7

[002]