Paradoks istorije, ili jedno od njenih lukavstava, hteli su da najlepsa dela irske knjizevnosti budu napisana na jeziku usvojenom od osvajaca – jeziku mocnom i rasprostranjenom pred kojim je domaci, gelicki govor morao da ustukne, povukavsi se u zabacene krajeve zemlje, i na neka ostrva. Izrazito nacionalisticki, sto ce reci antribritanski nastrojen, Jejts je u isti mah bio duboko zadojen engleskom kulturnom tradicijom. To je tipicno irska protivrecnost koju teze shvatamo mi, kontinentalci, nego oni koji je zive.

[032]